top of page
Vi se nalazite ovdje: /ČAbook/Mediji/Teklić - Oly

 Teklić - Oly

 

Teklićeva kolumna "Oly"

 

 

 

 

 

 

 

http://www.teklic.hr/

 

Arhiva online izdanja "Teklića": http://issuu.com/teklic

 

Prijašnje Olyne kolumne: http://www.teklic.hr/category/lifestyle/oly/

 

Riječki magazin Teklić u svakom broju objavljuje čakavsku kolumnu simpatične Istrijanke "Oly", jednu od najstarijih kolumni. Svoj primjerak magazina "Teklić" možete preuzeti, prilikom izlaska svakog broja, od simpatičnih hostesa na Korzu, privatnim trafikama, Profilu, VBZ-u i svim poslovnicama PBZ-a u Primorsko-goranskoj, Istarskoj i Ličko-senjskoj županiji. Uz dopuštenje uredništva "ČAbook" će također prenositi kolumnu.

 

 

Teklić, br. 166, studeni/prosinac 2013.

 

http://issuu.com/teklic/docs/teklic-166-web

 

 

Belece moje, eko nas opet u jesenskem izdanju.Vrime tako brzo pasiva pa nije čudno ča je konstatirala moja mala pred kojom je cili život: „Ah, za čas sam stara!“ „Da, i to bez penzije“ sam pomislila, ma. Njoj nisam rekla, da je ne deprimiran. A ča, toliko se naokolo govori da današnji mladi neće doživiti životni „pehar“ na kraju radne karijere, a to bi bila ta famozna mirovina. Joh, ne smin njanke pensati na takovu budućnost da mi dica budu sirotinja. Lipo nam savjetuju da se sami moramo brinuti za svoju starost. Ma nemoj? A kako to more biti kad je teško najti delo? Gledaj tamo, puna burza nezaposlenih mladih. Srića da nisu nostalgični i toliko vezani za rodni kraj pak skoro svaki razmišlja kako će partiti u neku stranu državu za moći živiti normalno. Ki zna da li će ih tamo tuđe sunce bolje grijati nego ovo naše. OK, danas je svit povezan i sve je dostupno, ma ipak ja ne bin pošla njanke mrtva. A mladi neka se ranđaju, tako i tako niš ne slušaju, a još manje prihvaćaju savjete fosila. A razmaženi su za popi*diti. To se vidi i kad in ništo skuhaš. Jedan ne voli ovo, drugi ono. Spečeš kolač, staviš cimet jer je zdrav i daje posebni gušt. E ben, mala voli takov ukus, a mali mrzi. On bi mesa, a ona ni čuti. Znate kako ja delan šugo za paštašutu? U dvi posebne teće. Njoj samo šalšu, a za nas ostale z mesom. Maneštru isto tako. Ako mi se ne da kuhati anke nju u dvi posebne pinjate, svi moramo jesti vege. Svekrva reče: „To je žajeb, a ne maneštra. Fućkas ti ako se ne stavi malo pešta ili dva suhi rebri. A od čega će mirisiti la kuća dokle se kuha? “Da, fali domaći štih. Ne kažen da nije dobra, ali nije to to. Ah, sve za tu božju dicu!

Neki dan mi je moja Vesna donesla punu kašetu velikih crlenih šipki. To nisu oni iz Egipta špricani sa pesticidima po dvajset kun kilo, nego njezini domaći iz vrta.

„Aj, Vesna, ča si mi toliko donesla?“ „A šta da radim s njima? Muž i ja jedemo svaki dan, ali klinci neće. Stoka jedna, neće oni ni grožđa, ni smokava, sve mi u vrtu propada. Muž i ja se prežderavamo, ali ne možeš pretjerivati, znaš da me sve deblja. Sutra ću ti donijeti dunje, hahaha, spremi se za proizvodnju!“„Pa Vesna, ča ne učiniš marmeladu? To je super.“

 

 

„Imam još pet teglica od prošle godine, šta da ti kažem? I punu škrinju povrća i svega. Brijem da bi bilo super da i tu bude kao što sam vidjela u Italiji. Ispred svakog supermarketa stoji velika košara. Tamo ljudi stavljaju tegle, konzerve, pakete pašte itd. za sirotinju. Kome treba, uzme si i nosi doma. Eee, imala bih ja šta stavljati u tu košaru, ali fali nam pametna organizacija.“ Slažem se. Ispricala ja to doma i moja svekrva Mariuči je zajno rekla: „Ke žajeb! Zasto kod nas nema takovih košara? He, he, ja bin odmah isla kopati po njima.“ „Da, još da vas Vesna vidi kako se grebete, vidite da mi svašta nosi i bez te košare.“ „Ši, ši, ali dobro je imati režerva, neka še nađe.“ Vražja baba, nikad njoj nije dosta.

Da se tornan na šipke. Već sam pensala da ću cili dan čistiti i s prstom vaditi vani bobice, ali me spasija youtube. Ah, ča bin bez njega! Lipo sam hi skopirala i stvarno trik funkcionira. Odrižeš gornji i dolnji dio, i još na polovicu. Uzmeš veću posudu. Komad šipka držiš u ruki sa zrnima prema doli i po njemu tučeš sa žlicom za juhu. Tak, tak, tak, sva zrna padaju u zdjelu kao u priči. Ma smo se naklopali C vitamina i antioksidanta. Tega je bilo puno, pa sam preostala zrna pasala u sokovnik i nimam riječi za opisati kako je ti sok dobar. Provajte!

Za kraj ništo sezonski, odlično za vege i mesoždere.

 

PAŠTETA „MAŽI, MAŽI, MAŽI MEEE…“

Nikakovih komplikacija – brzo se napravi, a pali. Kuhajte leću u malo posoljenoj vodi, oko 20 minuti. Količina: jedna šalica od čaja. Procijedite, pritisnite sa žlicom da izađe tekućina i puštite da se ohladi i u rerni specite 4 velike špic ili obične paprike. Glavno da budu mesnate. Kad se ohlade, skinite kožu. Strpajte hi u mikser, dodajte leću, par kapi maslinovega ulja, posipajte kurkume i žlicu punu parmezana. Ako vam fali soli, dodajte. Kad je pašteta gotova, malo je držite u frižideru da se „skupi“, a onda – samo mažite na tost, kruh, krekere.

P.S. Odlicna je i na kuhanoj riži, pašti, ma čudo jedno!


VAS VOLI, VAŠA OLY


oly.olympia@mail.inet.hr
 

 

Jesenski mix

 

 

Teklić, br. 167, svibanj/lipanj 2014.

 

http://issuu.com/teklic/docs/teklic-167-issue
 

bottom of page